Olimpijski tekvondo

Tekvondo se prvi put pojavljuje kao demonstracionii sport na olimpijskim igrama u Seulu 1988., te ponovo u Barseloni 1992. Od Sidneja 2000., tekvondo je standardni deo olimpijskih igara. Olimpijsko takmičenje odnosi se samo na borbu po pravilima VTF-a.

Na olimpijskim igrama učestviju i ženski i muški takmičari.

Ženske kategorije:

do 48 kg

do 55 kg

do 63 kg

do 72 kg

Muške kategorije:

do 55 kg

do 60 kg

do 66 kg

do 74 kg

do 84 kg

do 96 kg

do 120 kg

Pravila

Borba po pravilima VTF-a sastoji se od 3 runde od 2 minute, po pravilima full contacta. Borba se završava nokautom, predajom, diskvalifikacijom ili prebrojavanjem bodova na kraju meča. U slučaju nerešenog rezultata, održava se dodatna runda po principu zlatnog boda. Ako je rezultat na kraju dodatne runde još uvek izjednačen, sudija određuje pobednika odlukom o superiornosti.

Dozvoljene tehnike su udarci šakom u telo, te udarci nogama iznad pojasa. Udarac u telo vrijedi jedan bod, udarac u glavu dva boda.

Za nedozvoljene radnje dobiva se opomena (kyonggo), dve opomene predstavljaju negativan bod (gamjeom). U slučaju težih prekršaja, sudija može automatski dodijeliti negativan bod. Četiri negativna boda donose diskvalifikaciju.

Oprema

VTF propisuje sledeću zaštitnu opremu prilikom sportske borbe:

·        Štitnik za telo (hogu)

·        Štitnik za glavu

·        Štitnike za podlaktice i potkoljenice

·        Štitnik za prepone

·        Štitnik za zube

S ciljem povećanja sigurnosti takmičara uvedeni su kao obavezna oprema štitnici za ris i rukavice za šake.